Umesto uvoda

1765 je bila izuzetno lepa godina.
Padalo je mnogo kiše a žene su nosile raskošne haljine. Haljine su rasle na kiši i sa svakim pljuskom dobijale novi svileni sloj.
Te godine je živeo Jozef.
Veseli mali Jozef.
1765 godine nije bilo plišanih medveda što je smatrano za propust u civilizacijskom napretku.
Deci je bilo dosadno.
Deci kiša nije bila dovoljna.
No bilo je toplih čarapa.
Jozef je voleo da se krije u čarapama.
U tuđim čarapama ponajviše.
Sakrije se tako u čarapu i ceo dan virka i namiguje iz nje. Jednog dana, kažu da je bio baš avgust , baš 16 avgust i nijedan drugi avgust - padala je kiša jača nego što je uobičajeno.
Jozefa nisu nigde mogli da nađu.
Nigde.
Sakrio se u pogrešnu čarapu i više nikada nije viđen.

Našli su njegovu kapu na kiši.